Pridevi su nesamostalne reči koje stoje uz imenicu i bliže je određuju, tj. kazuju neku osobinu saopštenog pojma. Oni su istog roda, broja i padeža kao i imenica uz koju stoje. U rečenici najčešće imaju službu atributa i imenskog dela predikata. Pridevi su najčešće izvedene reči.

Pridevi su promenjive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliže je određuju, odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. Oni se slažu sa imenicom uz koju stoje po rodu, boju i padežu. U rečenici pridevi nisu samostalne reči, a vrše službu atributa ili imenskog dela predikata, odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju.

Pridevi se prema značenju dele u nekoliko vrsta: 1. Opisni pridevi daju osobinu ili karakteristiku imenici uz koju stoje. Primeri: mlad, star, pametan, glup, vredan, lenj. Primer u rečenici: Pametan student brzo rešava zadatke. 2. Gradivni pridevi označavaju od čega je …

Pridevi su nesamostalne promenljive reči koje označavaju: osobinu, pripadnost i materiju imenice uz koju stoje. Komparacije prideva - nepravilna komparacija. Određeni i neodređeni vid prideva

Придеви су врста речи која се придева именицама, односно описује именице. Они су у многим језицима речи које мењају именице, обично их описујући или специфицирајући, али нису универзална врста речи, јер немају сви језици придеве. На примјер, кинески језик нема придјеве: све речи које се преводе као придјеви заправо су стативни глаголи.

U svim gramatikama, pridevi su definisani kao promenljiva vrsta reči, koje stoje uz imenice i označavaju neke njene osobine – pripadnost, namena, vremesnki, mesni odnos. To ukazuje da su pridevi odredbene reči, te su samim tim nesamostalne. Kako bismo uprostili definiciju prideva, dajemo sledeće primere:

Неки придеви мушког рода у номинативу једнине имају два облика: одређени и неодређени вид придева. Оба облика се могу употребљавати испред именице а разлика је иста као …

2025年2月11日 · Najjednostavnije bi bilo reći: pridevi su promenljiva vrsta reči u srpskom jeziku, čija je osnovna funkcija da bliže određuju imenicu na koju se odnose. Kao i sve ostale promenljive vrste reči, tako se i pridevi mogu menjati kako po rodu i broju, tako isto i kroz padeže.

Prisvojni pridevi izražavaju pripadnost, kome pripada ono što je označeno imenicom uz koju pridev stoji. Npr.: Markov (učitelj), planinska (voda), školski (pribor), itd. Gradivni pridevi kazuju od koje je materije nešto napravljeno. Npr.: vodena, zlatna, drvenog, vunen, itd.

Придеви су промењиве врсте речи које стоје уз именицу и ближе је одређују, односно означавају неку од особина именице уз коју стоје. Они се слажу са именицом уз коју стоје по роду, боју и падежу. У реченици придеви нису самосталне речи, а врше службу атрибута или именског дела предиката, односно имају атрибутску или предикатску функцију.